Један човек и његов син су једног дана ишли шумом. Одједном, дечак запе и осећајући бол крикну: „Аххх!“ Изненада, чу глас који је долазио с планине: „Аххх!“
Знатижеља га обузе па дрекну: „Ко си ти?“ Али, одговор који доби беше: „Ко си ти?“ Ово га наљути, па поново дрекну: „Кукавицо!“ Глас одговори: „Кукавицо!“ Дечак погледа оца и упита га: „Тата, шта се ово дешава?“
„Сине“, рече отац, „обрати пажњу.“ Тада отац викну: „Дивим ти се!“ Глас одговори: „Дивим ти се!“ Отац поново узвикну: „Предиван си!“ Глас рече: „Предиван си!“ Дечак је стајао изненађен, али још увек не схватајући шта се дешава.
Отац му објасни: „Људи ово зову ‘ехо’. Али, то је уствари ‘живот’. Живот ти увек враћа оно што ти дајеш. Живот је огледало твојих дела. Желиш ли више љубави, подај више љубави. Желиш ли више добра, подари више добра. Желиш ли разумевање и поштовање, тада разумевај и сам поштуј. Ако желиш да људи буду стрпљиви с тобом и да те респектују, тада и ти буди стрпљив с људима и респектуј их. Ово правило односи се на сваки аспекат живота. Живот ти увек враћа оно што дајеш. Ток твога живота није случајност, он је огледало твојих дела.“
***
„Све што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима“ (Матеј 7:12)
Учимо српски заједно 
Скорашњи коментари