Закони добре наставе

Закони добре наставе

Колега из крушевачке гимназије, Милош Панић објавио је веома интерсантан чланак чије делове желим да поделим с вама.

” Пре неколико година у часопису који се бави наставом хемије (Ј., Цхем. Еду., 67 (1990) стр. 413) објављен је текст под насловом “56 закона добре наставе”, који по нашем мишљењу, може да сваког наставника подстакне на размишљање о сопственој настави као и да му омогући процену сопственог рада.”

Изабрала сам неке од најзанимљивијих

А. ОПШТИ ЗАКОНИ

•           Никада не држите предавање ако ваше знање увелико не превазилази садржај вашег предавања.

•           Имајте белешке или изводе предавања при руци, али их не користите. Добар глумац не треба суфлера.

•           Не сматрајте да је ваш предмет најзначајнији: мислите како је велико задовољство то што су ученици заинтересовани за то о чему говорите.

•           Радите уверени да је ваша настава веома значајна иако можда нећете бити у могућности да то докажете.

•           Не мешајте добру наставу са добрим испитивањем нити добро испитивање са добрим оцењивањем. Предавање је једна ствар, испитивање друга, а оцењивање и вредновање трећа; добар наставник мора савладати све три.

Б. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВНОГ ПРОЦЕСА И ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

•           Планирајте ваше предавање али не будите роб вашег плана.

•           Држите предавање смишљеном брзином. Брбљање доводи до конфузије, док нејасан изговор доводи до досаде.

•           Не сматрајте да само једном употребљена реч или идеја може да придобије ученике. Размишљање и разумевање захтевају суштину, а не наговештај.

•           Постављајте питања у току предавања: ученици формирају приступ учењу управо на основу типова задатака које им у току предавања постављате.

•           Никада на почетку предавања не говорите брзо, а на крају споро. Ово показује да сте исцрпли садржај за предавање.

•           Не мешајте предавање са диктирањем: прво је креативни процес у коме ученик активно учествује, друго је механички задатак, пасивно записивање за касније разумевање.

•           Наставници никада не дају оцене. Ученици их заслужују

Ц. ОДНОС ПРЕМА УЧЕНИКУ

•           Никада не стављајте ученика у положај да буде предмет егзибиције ваше учености: ученика не интересује шта ви знате, већ жели да зна шта он може да научи.

•           Не будите поносни што знате више од ваших ученика; они нису бирали да буду рођени после вас.

•           Никада немојте изједначавати незнање или недостатак знања одређеног броја ваших ученика са глупошћу.

•           Увек похвалите ученике за њихове успехе. Никада их не осуђујте за њихове неуспехе.

•           . Никада се не смејте вашим ученицима, већ се смејте са њима.

•           Увек схватајте ученике толико озбиљно колико желите да они схватају вас.

•           . Никада се немојте разљутити пред одељењем. Ученици нису заитересовани за ваше личне емоције.

•           Не очекујте да ваши ученици имају неограничени капацитет за учење. Границе засићења су одређене више физиолошки него интелигенцијом.